Ema je ličila na sve ljubaznice; i čar novine spadao je malo-pomalo kao odelo i pokazivao golu onu večitu jednolikost ljubavne strasti koja je uvek u istim oblicima i uvek govori istim jezikom. Nije zapažao on, čovek sa tolikim iskustvom, onu različitost osećanja pod jednoličnošću izraza. Pošto su mu samo razbludne ili kupljene usne šaptale takve rečenice, on je samo malo verovao i ovim njenim; od toga mora mnogo da se odbije, mislio je, pošto plameni govori prikrivaju osrednju ljubav; kao da se prepuna duša kadgod ne preliva u sasvim šupljim metaforama, pošto niko i nikad ne može sasvim tačno odmereno da izrazi svoje potrebe, ni svoja shvatanja, ni svoje bolove, i pošto je čovekova reč kao kakav olupani klavir na kome mi udaramo melodije da uz njih samo medvedi đipaju, a ovamo hteli smo njima zvezde da rasplačemo!
( Flaubert Gustave Flaubert )
[ Madame Bovary ]
www.QuoteSweet.com