Manmut oseti kako mu se organski slojevi ježe kada je shvatio da je naglas progovorio preko privatne linije. "Ništa. Zbog čega ljubav nije dovela do odgovora na zagonetku života?"
"Zbog toga što je Prust znao - a njegovi likovi to otkrivaju - da ni ljubav, ni njen plemenitiji rođak, prijateljstvo, nikada ne mogu da prežive entropijska sečiva ljubomore, dosade, navike i egoizma", reče Orfi i Manmut prvi put u toku njihove direktne komunikacije nasluti prizvuk tuge u glasu krupnog moraveka.
"Nikad?"
"Nikad", reče Orfi i grmnu dubokim uzdahom. "Sećaš se poslednjih redova Zaljubljenog Svana? - "Kad pomislim da sam protraćio godine svog života, da sam želeo da umrem, da sam najveću ljubav doživeo sa ženom koja me nije privlačila, koja čak nije bila moj tip!"
"Primetio sam to", reče Manmut, "ali nisam tada znao da li to treba da bude strašno smešno, užasno gorko ili neizrecivo tužno. Šta je u pitanju?"
"Sve troje, prijatelju", odasla Orfi sa Ija. "Sve troje".
"Koji je bio treći put Prustovih likova prema zagonetki života?" - upita Manmut. Povećao je priliv O2 u svoju komoru kako bi razvejao paučinaste niti tuge koje su pretile da mu se isprepleću u srcu.
"O tome ćemo neki drugi put", reče Orfi, naslutivši možda raspoloženje svog sabesednika. "Koros III će povećati raspon zahvata i biće zabavno da posmatramo vatromet u spektru rendgenskih zraka"."
{...}
" "E vidiš, to nije toliko neuobičajeno", reče Orfi. "Slušaj, evo jednog pasusa koji sledi posle onoga o nicanju krila i novih pluća na Marsu. Hoćeš na francuskom ili engleskom?"
"Na engleskom", reče Manmut brzo. Ovako blizu strašnoj smrti od gušenja, nije želeo da se još dodadno muči slušajući francuski.
"Jedino pravo putovanje, jedina Fontana Mladosti", izdeklamova Orfi, "neće se pronaći na putu u nepoznate zemlje, već u drugačijim očima, u posmatranju vaseljene očima druge osobe, stotinu drugih, i spoznaji stotine vaseljena koje svako od njih vidi, koje svako od njih predstavlja".
Dok je razmišljao o ovome, Manmut je na tren zaista zaboravio na njihovo neumitno gušenje. "To je Marselov četvrti i konačni odgovor na zagonetku života, Orfi, zar ne?"
Ijanin oćuta.
"Hoću da kažem", nastavi Manmut, "rekao si da su prva tri za Marsela bila nedovoljna. Pokušao je da veruje u snobovštinu. Pokušao je da veruje u prijateljstvo i ljubav. Pokušao je da veruje u umetnost. Ništa od svega toga nije proradilo kao transcendentna tema. Stoga je ovo četvrto. Ovo…" Nije mogao da pronađe odgovarajuću reč ili frazu.
"Bekstvo svesti iz ograničenja svesti", reče Orfi tiho. "Imaginacija koja nadilazi domen imaginacije".
"Da", prodahta Manmut. "Shvatam".
"Treba da shvatiš", reče Orfi. "Ti sada predstavljaš moje oči. Treba da vidim vaseljenu kroz tvoje oči".
Manmut je na minut ostao da sedi u tišini remećenoj samo šištanjem O2 iz priključenog creva. Onda reče: "Pokušajmo da podignemo Crnu gospu".
"Zbog toga što je Prust znao - a njegovi likovi to otkrivaju - da ni ljubav, ni njen plemenitiji rođak, prijateljstvo, nikada ne mogu da prežive entropijska sečiva ljubomore, dosade, navike i egoizma", reče Orfi i Manmut prvi put u toku njihove direktne komunikacije nasluti prizvuk tuge u glasu krupnog moraveka.
"Nikad?"
"Nikad", reče Orfi i grmnu dubokim uzdahom. "Sećaš se poslednjih redova Zaljubljenog Svana? - "Kad pomislim da sam protraćio godine svog života, da sam želeo da umrem, da sam najveću ljubav doživeo sa ženom koja me nije privlačila, koja čak nije bila moj tip!"
"Primetio sam to", reče Manmut, "ali nisam tada znao da li to treba da bude strašno smešno, užasno gorko ili neizrecivo tužno. Šta je u pitanju?"
"Sve troje, prijatelju", odasla Orfi sa Ija. "Sve troje".
"Koji je bio treći put Prustovih likova prema zagonetki života?" - upita Manmut. Povećao je priliv O2 u svoju komoru kako bi razvejao paučinaste niti tuge koje su pretile da mu se isprepleću u srcu.
"O tome ćemo neki drugi put", reče Orfi, naslutivši možda raspoloženje svog sabesednika. "Koros III će povećati raspon zahvata i biće zabavno da posmatramo vatromet u spektru rendgenskih zraka"."
{...}
" "E vidiš, to nije toliko neuobičajeno", reče Orfi. "Slušaj, evo jednog pasusa koji sledi posle onoga o nicanju krila i novih pluća na Marsu. Hoćeš na francuskom ili engleskom?"
"Na engleskom", reče Manmut brzo. Ovako blizu strašnoj smrti od gušenja, nije želeo da se još dodadno muči slušajući francuski.
"Jedino pravo putovanje, jedina Fontana Mladosti", izdeklamova Orfi, "neće se pronaći na putu u nepoznate zemlje, već u drugačijim očima, u posmatranju vaseljene očima druge osobe, stotinu drugih, i spoznaji stotine vaseljena koje svako od njih vidi, koje svako od njih predstavlja".
Dok je razmišljao o ovome, Manmut je na tren zaista zaboravio na njihovo neumitno gušenje. "To je Marselov četvrti i konačni odgovor na zagonetku života, Orfi, zar ne?"
Ijanin oćuta.
"Hoću da kažem", nastavi Manmut, "rekao si da su prva tri za Marsela bila nedovoljna. Pokušao je da veruje u snobovštinu. Pokušao je da veruje u prijateljstvo i ljubav. Pokušao je da veruje u umetnost. Ništa od svega toga nije proradilo kao transcendentna tema. Stoga je ovo četvrto. Ovo…" Nije mogao da pronađe odgovarajuću reč ili frazu.
"Bekstvo svesti iz ograničenja svesti", reče Orfi tiho. "Imaginacija koja nadilazi domen imaginacije".
"Da", prodahta Manmut. "Shvatam".
"Treba da shvatiš", reče Orfi. "Ti sada predstavljaš moje oči. Treba da vidim vaseljenu kroz tvoje oči".
Manmut je na minut ostao da sedi u tišini remećenoj samo šištanjem O2 iz priključenog creva. Onda reče: "Pokušajmo da podignemo Crnu gospu".
( Dan Simmons )
[ Ilium ]
www.QuoteSweet.com