Author:  Ivo Andrić
Viewed: 71 - Published at: 4 years ago

Često sjedim sate i sate i gledam u hladne jesenje boje.
Mir sudbine koja se više ne da promijeniti ledi mi se na duši i licu. Sve je u meni mrtvo; tako mi je dobro. Ne dopire do mene zvuk, umro mi je očinji vid. Sve je ostalo za velikom kapijom koja se zatvorila muklo za mnom. Izgubio sam sve i nisam više čovjek nego nemirna besana misao koja je potonula i prićutala se na dubokom dnu, a nada mnom su kao neprozirne zelene mase voda, mir, daljina i zaborav

( Ivo Andrić )
[ Ex Ponto, Nemiri, Lirika ]
www.QuoteSweet.com

TAGS :