Jer, srećom {mislio je}, čovek nije sazdan samo od beznađa nego i od vere ili nade, ne samo od smrti nego i od želje za životom, ne samo od usamljenosti nego i od trenutka zajedništva i ljubavi. Ukoliko bi prevladalo beznađe, svi bismo se prepustili smrti ili bismo se ubili, a to se ipak ne dešava. Po njegovom mišljenju, to pokazuje koliko je razum malo važan, jer nije razumno gajiti nadu u svetu u kome živimo. Naš razum, naš um nam neprekidno dokazuju da je ovaj svet užasan. Stoga je razum poguban i vodi skepsi, cinizmu i konačno uništenju. Srećom, čovek gotovo nikada nije razumno biće i zbog toga se nada uvek iznova rađa na zagrištu i pepelištu. A baš to ponovno rađanje nečeg besmislenog, u suštini duboko besmislenog i potpuno neosnovanog, dokaz je da čovek nije racionalno biće.
( Ernesto Sabato )
[ Sobre héroes y tumbas ]
www.QuoteSweet.com